Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Teorije firme". Rad ima 23 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

UNIVERZITET U NIŠU

EKONOMSKI FAKULTET

Seminarski rad iz predmeta:

Tema:

Teorije firme

Niš, 2011

Sadržaj

Uvod............................................................................................................................................1

Forme firmi u tržišnim privredama..........................................................................................2

Tradicionalna teorija firme......................................................................................................8

Teorija transakcionih troškova...............................................................................................11

Evoluciona teorija društva......................................................................................................14

Ronald Kouz i početak teorije firme......................................................................................15

Ugovorna teorija firme...........................................................................................................18

Zaključak...................................................................................................................................20

Literatura...................................................................................................................................21 Uvod

Postoji mnogo nacina na koje je moguće klasifikovati firme. To je, na primer, moguće učiniti prema veličini firme, prema vrsti konkurencije i tipu tržista na kome se pojavljuje, ili prema organizacionoj i pravnoj formi.

Preovlađujuće ekonomske teorije više nisu dobre i pogodne za turbulentno ekonomsko okruženje, koje danas preovladava. Razlog je pre svega zato što su nastale u relativno stabilnim uslovima (19 i polovine 20. veka.).

Danas je u prvom planu ljudskog mozga i kreativnost u vezi i sa preduzetničkim aktivnostima. Preduzetnik kombinuje proizvodne resurse, ljudi su nosioci i ne tržišnih sila. Dakle, kreativne i preduzetničke aktivnosti su u prvom planu poslovanja: donošenje odluka, određivanje tržišne cene i td.

Mnoge situacije u privredi treba i predvideti. Stoga je u planu preduzetničkih aktivnosti i kreativnosti, to jest, kako da bolje iskoristite date mogućnosti. Istina je međutim, da su intuitivni sistemi složeni i mogu dovesti do pogrešnog predviđanja.

Forme firmi u tržišnim privredama

U tržišnim privredama moguće je utvrditi postojanje različitih vlasničkih formi koje firme mogu imati. Prvo, one mogu biti male firme koje posluju na bazi osnivačkog kapitala jednog vlasnika-osnivača koji postaje jedino lice vlasnik firme. Drugo, mogu biti bitipartnerstva, tj. ortakluci na bazi osnivačkog kapitala većeg broja lica koja su istovremeno i vlasnici. I treće, mogu biti korporacije koje posluju na bazi prikupljenog akcionarskog kapitala.

Sve tri forme zasnivanja privatnih firmi na različite načine obezbeđuju resurse, odnosno finansijska sredstva kojima obavljaju svoje poslovanje. Jedinični vlasnici, ulažući sopstveni novac u svoje firme, uz zaduživanje kod banaka u meri u kojoj banke smatraju da ima opravdanja ulagati novac u takave firme, praktično zaokružuju potencijalne izvore sredstava za zasnivanje firme sa jednim vlasnikom. Partneri takođe ulažu svoj kapital u sopstvenu firmu, ali pogodnost partnerstva je u tome što kada veći broj pojedinaca ulaze u jednu firmu, istovremeno se povećava mogući obim raspoloživog kapitala za ulaganje u tu firmu, čime se poboljšava i pozicija u pogledu obezbeđivanja spoljnih izvora finansiranja, a posebno iz bankarskih izvora. Korporacije, pak, imaju tu pogodnost što mogu emitovati akcije i na taj način prikupljati potreban kapital. To im omogućuje da obezbede najveći mogući priliv kapitala za finansiranje poslovanja u odnosu na druge forme zasnivanja privatnih firmi.

Značaj svake od tri pomenute forme zasnivanja privatnih firmi je različit, zavisno od kriterijuma koji se primeni. Značaj korporacija, npr., u američkoj privredi je izuzetan, jer njihovi godisnji prihodi iznose oko 90% GNP-a i gotovo sve velike američke firme su po formi korporacije. Najveca američka korporacija Exxon ima godisnji prihod od oko 115 milijardi dolara, General Motors 105, a Ford oko 88 milijardi dolara. Ekonomska snaga velikih korporacija može se sagledati kada se sabere ukupan prihod ove tri korporacije i uporedi sa GNP-om pojedinih zemalja. Vidljivo je da ukupan prihod ove tri korporacije značajno premasuje GNP Austrije, Belgije, Holandije, Švedske, Švajcarske i mnogih drugih zemalja, a svaka od pomenutih korporacija ima vičestruko veći ukupan prihod od GNP-a Srbije.

...

 

 

-------------------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]